Malo

Malo radosti imam od radosti što ne prestaje,
Malo dana od bezvremenog dana.
Pa ipak, prazna mi ova igra mede ne poznaje;
Koracam putem što cilja nema ni kraja.

Ljubavi! Pustinja cežnje u meni mre,
Preobrazi je u praskozorja poj.
Ne znam u koji si se cas noci zle
Udaljio od mene, Gospode moj!

Život sad doseci mora dah Tvoj Blaženstva Višnjeg
Vodic Ti budi jedan i jedini.
Ti si most koji spaja moju smrt i rodenje,
O, neka se cežnja moja u Tebi sad smiri.